OKKD

Predrag Žižovic

Okinava je najju`nije i sigurno najlep{e japansko ostrvo. Danas je ono Japancima omiljena turisti~ka destinacija pre svega zbog svog geografskog položaja i prirodnih lepota. Ostrvo pripada Rjukju arhipelagu (159 ostrva od kojih je 37 naseljeno i koje c(ine prefekturu Okinava), nalazi se u suptropskom klimatskom pojasu sa vrlo blagom „zimom“ (temperatura se ne spušta ispod 17 °C) i pravim tropskim letom. Obiluje pešc(anim plažama, ali i gustim šumama. Geografski nema mnogo veze sa ostatkom Japana, nalazi se nekih 2000 km južno od Tokija a c(ak je i na drugoj tektonskoj ploc(i pa su zemljotresi na ovom ostrvu retkost. Gledajuc'i mapu Rjukju arhipelag izgleda prilic(no usamljeno u vodama Pacifika – od Japana je udaljen isto koliko i od Kine. Naravno, pravo mesto za americ(ku vojnu bazu, tj. pravo mesto za najvec'u vojnu bazu na Pacifiku.

Svakako, istorija Okinave poc(inje mnogo ranije, mnogo vekova pre nego što je nesrec'nik Kolumbo „otkrio“ Ameriku. Vekovima je Okinava bilo glavno ostrvo Rjukju Kraljevstva sa velikim kulturnim, a sigurno i politic(kim uticajem Japana i pre svega Kine. Godine 1393. kineski car šalje kulturnu misiju koja se sastojala od 36 porodica. One su se naselile u mestu Kume, blizu Nahe, glavnog grada ostrva. Ubrzo to mesto postaje glavni kulturno-obrazovni centar kraljevstva u kome su se ostrvljani uc(ili brodogradnji, arhitekturi, ali i kineskom jeziku, filosofiji, umetnosti i književnosti. Nadareni studenti su dobijali stipendije kineske vlade za dalje studiranje u Kini. Nakon toga kulturna i trgovinska razmena traje narednih 500 godina. Zbog vrlo razvijene trgovine sa Kinom, Japan 1609. godine, kada je vec' bio skoro potpuno samoizolovano ostrvo, vrši invaziju na Rjukju. Nekih 100 godina ranije na ostrvu je bilo zabranjeno nošenje oružija što je obezbedilo mir ali i Japancima olakšalo okupaciju. Ostrvo ostaje netaknuto ali pod strogom trgovac(kom kontrolom. Na taj nac(in je Japan pod nazivom „Rjukju Kraljevstvo“ trgovao sa Kinom dok je ostatak Japana do 1853. godine zatvorio gotovo sve svoje obale za me?unarodni pristup. Godine 1879, nekoliko godina nakon Mei?i restauracije, japanski car šalje svoju policiju na Rjukju arhipelag i proglašava ga prefekturom Okinava. Tada poslednji Rjukju kralj, Šo Tai, napušta ostrvo. U narednom periodu ostrvo je bilo strogo oporezivano tako da je ondašnje stanovništvo živelo u vrlo teškim uslovima. Tako?e, da bi se ostrvo „japanizovalo“ doseljen je veliki broj japanskih porodica, okinavljanski jezik, pismo i kultura su bili zabranjeni. Tek 1920. godine Okinava dobija autonomiju kao i svaka druga japanska prefektura.

Sve do 1945. godine na Okinavi vlada mir. Te godine, na ovom ostrvu c'e se odigrati najvec'a pomorsko-kopneno-vazdušna bitka u istoriji, a koja se vodila od aprila do juna. Bila je to je bitka koja se odvijala „pred vratima“ Japana i koja je bila presudna za njegovu kapitulaciju. Za 82 dana, koliko je bitka trajala, živote je izgubilo oko 300.000 ljudi. Svaki trec'i Okinavljanin je poginuo, dok je po nekim izvorima na americ(koj strani bilo preko 72.000 žrtava. Kada je poraz japanske vojske bio oc(igledan veliki broj civila je izvršio samoubistvo. Razlog tome je politika japanske vojske kojom su hteli da motivišu Okinavljane da se bore za njih. Naime, ubedili su same ostrvljane da su americ(ki vojnici varvari i da su morali da ubiju svoje majke da bi postali marinci. To ih je navelo da radije odu u smrt nego da budu muc(eni, a žene silovane. Tokom ove bitke Amerikanci su torpedovali brod kojim je sa Okinave pokušana evakuacija žena i dece. Tom prilikom je poginulo 1500 do 3000 nevinih duša.
Okinawa
Bitka za Okinavu je otpoc(ela na jugu ostrva i danas se na krajnjoj južnoj tac(ki, na rtu Kjan, nalazi spomenik miru. Nekoliko kilometara dalje nalazi se Memorijalni hol mira podignut nakon Drugog svetskog rata u znak sec'anja na žrtve koje su poginule u bici. U ovom zdanju nalazi se i statua Bude koji se moli za mir u svetu, delo umetnika Šinzan Jamade koji je tokom bitke izgubio oba sina. Kip koji je visok 12, a širok 8 metara Jamada je poc(eo da pravi nakon rata u svojoj 70-oj godini. Završio je svoje delo u 90-oj godini a tokom rada dva puta je padao sa statue, ali je nakon oporavka nastavljao svoj rad.

Posle bitke, ostrvo potpada pod americ(ku upravu sve do 1972. godine kada Japan vrac'a suverenitet nad Okinavom. Me?utim, i dalje više od trec'ine ostrva, i to njegovog najlepšeg dela, c(ine americ(ke baze. Do sada je bilo nebrojeno demonstracija i zahteva da Amerikanci napuste ostrvo. Za Okinavljane oni odavno nisu dobrodošli. Njihovi vojnici ne odgovaraju japanskim vlastima vec' iskljuc(ivo svojim, što rezultira njihovim bahatim ponašanjem i neretkim sluc(ajevima silovanja. Zbog c(estih sukoba sa lokalnim stanovništvom napravili su „grad u gradu“ tj. male gradove u svojim bazama tako da nemaju c(estu potrebu da ih napuštaju. Pošto je Okinava za Evropljane još uvek nepoznata turistic(ka destinacija, ako se ikada pojavite na ovom c(arobnom ostrvu, sigurno c'e vas zameniti sa Amerikancem. Ako kojim sluc(ajem prepoznaju da ste neke druge nacionalnosti izmamic'ete im veliki osmeh i otvoric'e vam svoje dobro srce. Tada cete upoznati pravu gostoljubivost i toplinu Okinave i njenih stanovnika. Zbog toga, ako ikada kroc(ite na tlo Rjukju arhipelaga, jedna od najbitnijih rec(enica je: „I am not an American!“

Okinavljani ne kriju svoje nezadovoljstvo zbog americ(kog prisustva. Dok smo prolazili mimo americ(ke vojne baze, taksista koji nas je vozio od aerodroma do hotela ukazao nam je na tablu koja je visila na žic(anoj ogradi kasarne. Na njoj je samo na engleskom jeziku pisalo upozorenje da je žica pod naponom. Takve i slic(ne stvari vre?aju dostojanstvo ponosnih ostrvljana i stvaraju u njima netrpeljivost ka stranom uljezu.

Kada smo u jednoj knjižari u centru Nahe, glavnog grada Okinave, pitali prodavca za neke naslove njegov prvi odgovor je bio da ih potražimo kod nas u bazi. Pošto smo mu objasnili da je naša „baza“ mnogo daleko, sve je krenulo drugim tokom. Tako?e, jedna prodavac(ica c(aja kada je videla da nismo, kako su stari Japanci nazivali Amerikance, Bela nesrec'a, vec' kupljeni c(aj nam je zamenila sa drugim u identic(nom pakovanju koji se nalazio ispod tezge. To je prokomentarisala rec(ima: „Ovo je za vas, znala sam da niste iz baze“.